Артикулација

Седам знакова на истим четирима тоновима, све је могуће преслушати: четири пута исти тон, а мењају се само дужина и начин почетка — доба остаје тамо где јесте.

Артикулација каже како се тон започиње и колико се држи. Не мења ни када долази ни који је: четири четвртине стоје на свакој слици ове странице на истом месту, и четири пута је то исти тон. Мења се дужина која заиста звучи унутар записане вредности и снага почетка. Прва стоји верзија без знака — она је мера према којој се чује све остало.

Без знака

Четири пута исти тон, изнад њега ништа. Сваки звук престаје тик пре следећег — тај сићушни размак припада обичном свирању и још није стакато. Према овој верзији мери се све остало.

Стакато (staccato)

Тачка изнад или испод главе ноте: тон звучи отприлике упола краће него што је записан, а остатак вредности је тишина. То је најчешћи знак артикулације уопште и никада не значи други темпо — само краћу ноту.

Стакатисимо

Мали клин, испуњен шиљак уместо тачке: тако кратко колико инструмент допушта, отприлике четвртина записане вредности. У старим издањима клин често стоји тамо где се мисли обично стакато — пре 1800. два знака нису чисто раздвојена.

Портато

Цртица и тачка заједно изнад једне ноте: ношен, а ипак одвојен. Тон се држи готово цео и онда се јасно завршава — средина коју Французи зову луре. На гудачком инструменту гудало при том остаје на жици.

Тенуто (tenuto)

Водоравна цртица: тон се држи целу своју вредност, до последњег тренутка, и често добије мало тежине. Супротност тачки — и једини случај на овој страници у коме се ништа не одузима.

Акценат

Лежећи клин: тон се започиње снажније од суседних, али задржава тачно записану дужину. Нагласак је у почетку, не у трајању; након замаха тон се враћа на уобичајену јачину.

Маркато (marcato)

Усправни шиљак: јачи од акцента и уз то краћи — означен, оштар, с нагласком одвојен. Разлику прави збир то двоје: маркато без краткоће звучи само гласно, без оштрине само наглашено.

Легато (legato)

Лук преко више нота: прелазе једна у другу без прекида, сваки тон траје до уласка следећег. Започиње се само први тон под луком; код гудача то значи један потез гудалом за све, код дувача један језик на почетку.

Шта знак заиста мења

Тачка изнад ноте скраћује тон, не убрзава га. Следећи тон ипак долази на своју добу — оно што остаје између јесте тишина. Ко уместо тога свира даље раније, није одсвирао стакато него је променио темпо. Управо то овде чини чујним дугме за слушање: почеци леже на свих осам слика једнако.

Колико је стакато кратак, зависи од темпа и од инструмента. На виолини настаје одизањем гудала, на клавиру пуштањем дирке, код дувача језиком — један знак, три различита покрета. Ниједно издање не даје број, јер таквог броја нема: знак каже краће него што је написано, а остало је ствар укуса и вежбе.

Два лука која нису артикулација

Лук легата изгледа тачно као Лук везе, и то двоје се стално меша: лук продужења спаја две ноте исте висине у један дужи тон, док се фразни лук пружа преко различитих тонова и каже само да прелазе један у други без прекида. Две исте ноте под луком су, дакле, увек везане. А Корона (fermata) уопште није питање артикулације него времена: она укида записану вредност онолико дуго колико извођач жели.

Нотни знаци · Динамика · Украси · Музички појмови

Anotona то ради уместо тебе

Фотографиши ноте или одсвирај мелодију — Anotona препозна тоналитет, запише ноте и пренесе их у било који други. Бесплатно.

Погледај Anotonu

Сваки тон на овој страници је израчунат, а не преписан.