Синкопа — исти тонови, други улаз
Пет парова за слушање. Лево права верзија, десно исти тонови синкопирано — једнако дуги, другачије постављени.
Синкопа не помера тонове него њихове улазе. Иста мелодија, исто укупно трајање, исти редослед висина — само што бар један тон почиње између две добе и звучи преко следеће. Нагласак пада тамо где га нико не очекује, а музика добија замах напред.
Овде пет парова стоје један поред другог. Лево права верзија, у којој сваки тон почиње на својој доби; десно исти тонови, померени. Оба се могу послушати, и овог пута се разлика чује одмах — за разлику од греде, која мења само читање.
Оно што се не мења стоји у измереном: редослед висина и укупно трајање исти су на обе слике. Синкопа дакле није друга мелодија него иста, другачије положена на такт.
Осминска синкопа
Најстарији трик ритмике: једна осминка унапред, и отада сваки следећи тон тече померен за осминку. Лево сваки тон почиње на својој доби. Десно спреда стоји појединачна осминка, и од ње сваки тон почиње између доба и звучи преко следеће. Висине су исте и укупно трајање такође — измерено, а не устврђено.
Синкопа са лигатуром
Две осминке спојене лигатуром дају један једини тон двоструке дужине. Падне ли спој преко добе, управо тамо настаје синкопа: тон већ звучи када доба дође и не удара се поново. На слици и даље стоје две ноте главе, у звуку је један тон — у томе је разлика између лигатуре и фразног лука.
Синкопа преко тактне црте
Преко тактне црте иде само с лигатуром, јер тон не сме прећи тактну црту. Дели се и обе половине се спајају. Будући да најјаче место целог такта лежи одмах иза тактне црте, ово је најделотворнија синкопа од свих: утисак се помера преко границе такта, и на тренутак се чини помереним сам такт.
Померена половина
Овде лигатура није потребна. Половина једноставно стоји на другој доби уместо на првој и звучи преко треће — најјачег места после прве. Лево исти простор испуњавају две четвртине и сваку добу ударају поново. Исте висине, исто укупно трајање, а ипак десна верзија звучи као да касни једну добу.
Противдоба — није синкопа
Овај пар је контрапример: десно на свакој доби стоји осминска пауза, а сваки тон почиње између. Звучи померено, али није синкопа — ниједан тон не звучи преко добе, сваки завршава пре. Стручно се то зове противдоба. Разликовати то двоје исплати се јер се осећа другачије: противдоба гура, синкопа вуче.
Шта чини синкопу
Такт има јака и слаба места. У мери четири четвртине прва доба носи главни нагласак, трећа споредни, друга и четврта су слабије, а осминке између њих су најслабија места уопште. Тај редослед није ствар укуса: то је сама мера и разлог због којег мере постоје.
Синкопа постоји када тон почне на слабијем месту и звучи преко јачег. Потребне су обе половине. Тон који само почне између доба и заврши пре следеће јесте противдоба, а не синкопа; тон који почне на првој доби и дуго лежи, још мање.
У нотном писму синкопа настаје на два начина. Или дужа вредност стоји на слабом месту — половина на другој доби, на пример. Или се две вредности споје лигатуром, тако да се друга не удара поново. Преко тактне црте лигатура је чак једини пут: тон не сме прећи тактну црту а да не буде подељен и везан.
Шта стоји поред
Која се мера броји како: Мере. По чему се лигатура разликује од фразног лука: Лук везивања и лук легата. Зашто композиција сме почети усред такта: Предтакт.
Anotona то ради уместо тебе
Фотографиши ноте или одсвирај мелодију — Anotona препозна тоналитет, запише ноте и пренесе их у било који други. Бесплатно.
Погледај AnotonuСваки тон на овој страници је израчунат, а не преписан.